Apstinencijalna kriza pritajene tabletomanke

U subotu sam bila na fensi šmensi svadbi. Kao što i priliči, venčanje je bilo u sedam uveče, pored bazena, ali da ne zračim, i pored velike koncentracije vaskolike gradske blejane, beše lepo i provela sam se za desetku. Na svadbu smo otišle u okrnjenoj seks i grad formaciji, što će reći nas tri i vrlo brzo smo utvrdile da smo jedine singl persone u krugu od sto metara. Čak su i provereni asovi trijade Absinthe – Pevac – Pastis došli u pratnji, iako svoje bolje polovine drže na mračnom i hladnom mestu 99 posto vremena, valjda da im ne izvetre. Tako je, recimo, alfa mužijak opakog imidža čitavo veče menjao boje dok mu je njegova vidno starija devojka (odvratna sam, znam) udarala kragnu i izvodila neku vrstu ritualnog plesa u cilju odbrane teritorije. Onda, polu – selebriti par u sastavu TV vedeta i njen mlađušni novopečeni suprug, koji se raspojasao čim je poslao ženu u krpice, sve vreme palacajući o svom srećnom braku dok je skupljao telefone u međuvremenu pridošlih rasparenih plavušica.

A mi kao da smo sišle s ludog drveta... Rešile smo da obrnemo činjenicu da smo poslednje singlice na VIP planeti te večeri u našu korist i počele da se smeškamo i trepćemo kao sojke na stanovite testosteronce oko šanka. Osokoljene šampanjcem, uskoro smo postale popularnije i od mladenaca (s tim što nas nisu cmakali) ali, brzo stečena slava nosi i nus pojave, koje su se manifestovale u vidu frikova sa najluđim mogućim startovima. Tako nam je izvestan estradni menadžer prišao s rečima “devojke, je l ste zabacile udicu?” (inspirisan bazen scenografijom valjda) a zatim ponudio da nam održi privatne časove iz muvanja, na temu “kako upecati ne soma, već ajkulu”. Pitam se samo kako li je osmislio praktičnu nastavu? Taman kad smo ga se nekako rešile, s čvrstim obećanjem da ćemo se svakako videti na kafi da osmislimo dinamiku nastave, uleće “usamljeni lovac”. S obzirom da je prilično zgodan, zaključujemo da nam je krenulo, ali avaj – u petoj rečenici počinje da nas davi s pričom o nekakvom spotu sa sisatim manekenkama koji je snimao na Kipru, a onda stavlja storiju na loop tako da smo je do kraja čule još cca 20 puta. Dok on sistematski davi, prilazi nam tip s pričom o tome kako je razbio beogradski gej lobi. Valjda misli da ćemo skočiti gole u bazen od tolike količine mačizma. Što, ustvari, zamalo i da uradimo ne bi li smo utekle od “usamljenog lovca” kome sam u međuvremenu izlanula da smo kolege, pa je davljenje podigao na akademski nivo. U sledećam talasu nailaze bivši. Na svaku po jedan, mašala. Pošto smo se i sa njima propisno isćaskale, praćene zlobnim pogledima njihovih ličnih uspijuša, vreme je za naravoučenije. “Znaš, ja sam trenutno u fazi gađenja” - mudrost zalivena šampanjcem progovara iz trećine našeg seks i grad krnjetka - “mislim da imam muškoreksiju”. To mu dođe kao anoreksija, s tim što pacijentkinja ne odbija hranu, već joj se želudac spušta od same pomisli na muški rod. “Jedino” završava ona svoju najnoviju naučnu tezu “bojim se da ne pređe u ono suprotno, kako beše – bulimiju?”. “Mudolimiju” ispaljujemo u glas, okrećemo se na štikli i vraćamo se u svoje singl krevete da sanjamo lepe snove.

Just for the record, mada nema mnogo veze s pričom, bidermajer je uhvatio mladoženja.